Na „Fakultetu za pravne i poslovne studije” iz Novog Sada, 23. oktobra 2009. godine, održaće se jednodnevni međunarodni naučni skup, pod nazivom:
 

Pojedinac, porodica i preduzeće u uslovima društveno-ekonomske krize
- Stanje i mogućnosti prevazilaženja -

Na skupu će biti razmatrano stanje društva i perspektive pojedinca, porodice i preduzeća u uslovima svetske ekonomske krize kao i njeno prevazilaženje. Cilj skupa je da na naučnoj i profesionalnoj osnovi da svoj doprinos usvajanju optimalnih stavova za prevazilaženje krize koja nije samo „svetska“, nego regionalna, nacionalna, preduzetnička, porodična i lična.

Skup ima interdisciplanarno-naučni karakter. U razmatranju ovih problema i mogućnostima njihovog prevazilaženja, pristupićemo sa stanovišta psihološkog, ekonomskog, pravnog i bezbednosnog aspekta.

U nadi da ćete uzeti učešće u planiranom skupu i da ćete svojim izlaganjem doprineti kvalitetu  naučne rasprave, srdačno Vas pozdravljamo.

Predsednik programskog odbora

Prof. dr Mirjana Franceško    

Osoba za kontakt i potpunije informacije: Jasmina Popović, tehnički sekretar skupa,

 +381 63 589752;  E-pošta: jpopovic@useens.net

  Pojedinac, porodica i preduzeće u uslovima društveno-ekonomske krize

- Stanje i mogućnosti prevazilaženja -

Ekonomsko-finansijska kriza,  koja sve više postaje i šira društvena kriza,  zahvatila je ceo svet, ispoljavajući se na globalnom,  regionalnom i lokalnom planu. Njeni efekti se mogu uočiti kako na nivou državne  zajednice  i preduzeća tako i na nivou  porodice i pojedinca. Potreba da se efekti ekonomske krize  prouče i da se, na društvenom i organizacijskom, te na grupnom i individualnom planu, nalaze i primenjuju efikasna sredstva za prevazilaženje teškoća, podstaknuta je  širinom i složenošću krize, kao i ugrožavanjem zadovoljavanja opšteljudskih, grupnih i personalnih potreba.

Opšti i specifični uzroci krize analiziraju se, kao  što se traže i moguća rešenja,  u okviru globalnih organizacija i zajednica najrazvijenijih zemalja (G-8, G-20, OECD, Evropska zajednica...), u okviru regionalne saradnje  država,  u pojedinim zemljama, unutar preduzeća i organizacija,  u porodicama, među pojedincima.

Fakultet za pravne i poslovne studije u Novom Sadu,  usmeren je na obrazovanje kadrova i naučnoistraživački rad u području poslovnog prava, menadžmenta, poslovne psihologije, poslovne bezbednosti i poslovnog engleskog jezika. Budući da se negativni efekti ekonomske krize mogu očekivati u svim domenima delatnosti za koje Fakultet priprema kadrove, ova institucija   organizuje međunarodni naučni skup,  posvećen položaju pojedinca, porodice i preduzeće (privredno društvo) organizacije u uslovima ekonomsko-finansijske i društvene krize i mogućnostima prevazilaženja njenih negativnih efekata. Naučni skup,  dakle, ne tretira aktuelnu krizu kao globalni svetski fenomen, već se ograničava  na njene reperkusije na  pojedinca, porodicu i preduzeće i iznalaženje mogućih načina prevazilaženja teškoća. Zbog toga je tema naučnog skupa formulisana na sledeći način: 

Pojedinac, porodica i preduzeće u uslovima društveno-ekonomske krize

- Stanje i mogućnosti prevazilaženja -

 Cilj naučnog skupa je da Fakultet, kao obrazovna i naučna ustanova, angažovanjem svojih i drugih stručnjaka iz zemlje i inostranstva, doprinese potpunijem sagledavanju  naznačene problematike i da  ukaže na moguće pravce prevazilaženja teškoća ekonomske i društvene krize na individualnom, porodičnom i organizacionom nivou. S obzirom na važnost problematike kojom će se naučni skup baviti i u želji da se učesnici upoznaju sa radovima svih učesnika, planira se objavljivanje Zbornika radova pre održavanja ove rasprave.

Predsednik programskog odbora

Prof. dr Mirjana Franceško    

Članovi programskog odbora:

• Prof. dr Mirjana Franceško, predsednik
• Prof. dr Đorđe Đurić, urednik Zbornika
• Prof. dr Slobodan Marković
• Prof. dr Boris Kršev
• Doc. dr Sanja Đurđić
• mr Duška Franeta
• Jasmina Popović, tehnički sekretar

Članovi organizacionog odbora:

• Doc. dr Zdravko Skakavac, predsednik
• Prof. dr Mirjana Franceško
• Doc. dr Aleksandar Vasić
• Doc. dr Milica Radović
• mr Vojin Pilipović
• Ivana Vrkatić
• Đorđe Knežević
• Tanja Skakavac, tehnički sekretar
• Branislav Kosanović, tehnički sekretar

Osoba za kontakt i potpunije informacije: Jasmina Popović, tehnički sekretar skupa,

 +381 63 589752;  E-pošta: jpopovic@useens.net

Pojedinac, porodica i preduzeće u uslovima društveno-ekonomske krize - Stanje i mogućnosti prevazilaženja

Osoba za kontakt i potpunije informacije: Jasmina Popović, tehnički sekretar skupa,

 +381 63 589752;  E-pošta: jpopovic@useens.net

 UPUTSTVO ZA PRIPREMU RADOVA ZA ZBORNIK RADOVA:

NASLOV RADA

Ime i prezime autora i institucija

Rezime -

Ključne reč:

1. Opšte informacije za pisanje rada:

Radove pisati na srpskom ili engleskom jeziku. Koristiti vrednost 2 cm za sve margine. Upotrebljavati srpsku ćiriličnu ili latiničnu tastaturu, odnosno englesku tastaturu za tekst na engleskom. Početak pasusa kucati na početku reda, bez uvlačenja prvog reda.

1.1.  Obim i font

Rad treba da bude napisan u tekst procesoru Microsoft Word, fontom Times New Roman, veličine 12, ćirilicom ili latinicom, sa razmakom od 1,5 reda. Obim rada može biti najviše do 16 stranica formata A4, uključujući tekst, tabele, slike, grafikone, literaturu i ostale priloge. Rad treba da bude spreman za štampu.  Uz štampani tekst, priložiti i rad na CD. 

1.2. Naslov rada

Naslov rada napisati na sredini prve stranice rukopisa, na srpskom jeziku, a ispod toga, eventualno i na engleskom jeziku. Ispod naslova rada pišu se ime i prezime (imena)  autora i institucija. Uz imena autora treba staviti fusnote koje sadrže elektronske adrese autora. Ukoliko rad potiče iz doktorske ili magistarske teze, u fusnoti treba da stoji i naziv teze, mesto i fakultet na kojem je odbranjena. Za radove koji potiču iz istraživačkih projekata, treba navesti naziv i broj projekta, finansijera i instituciju u kojoj se realizuje. 

1.3. Rezime

Rezime, dužine  do 250 reči, nalazi se na početku rada i sadrži cilj rada, primenjene metode, glavne rezultate i zaključke. Rezime se piše na srpskom jeziku,  u kurzivu. Fakultet će obezbediti prevođenje rezimea na engleski jezik, ukoliko to ne učini autor.

Ukoliko je osnovni tekst rada napisan na engleskom jeziku, poželjno je da rezime na srpskom jeziku bude proširen, do 2 stranice. 

1.4. Ključne reči

Ključne reči se navode iza rezimea. Treba da ih bude do pet, međusobno razdvojenih kosom crtom, koristeći font Times New Roman, Italic, Bold, veličine slova 12pt. 

1.5. Osnovni tekst

Radove pisati jezgrovito, razumljivim stilom i logičkim redom koji,  po pravilu, uključuje: uvodni deo,  određenje cilja i problema rada, opis metodologije, prikaz dobijenih rezultata,  diskusiju rezultata,  zaključke. 

1.6. Reference u tekstu

Ako se navode reči ili interpretacija mišljenja drugog autora, treba pored navoda napisati (u zagradi) njegovo prezime i godinu izdanja publikacije na koju se poziva. Imena stranih autora se u tekstu navode u originalu ili u srpskoj transkripciji fonetskim pisanjem prezimena, a zatim se u zagradi navodi prezime i inicijali imena autora izvorno sa godinom publikovanja rada. Kada su dva autora rada, navode se prezimena oba a ako postoji više autora, navodi se prezime prvog i skraćenica „i sar.“ Ili, ako je rad na engleskom jeziku, navodi se pored prezimena skraćenica „et al.“ 

1.7. Citati

Svaki citat treba da prati referenca, sa brojem strane. Za svaki citat duži od 350 znakova, autor mora da priloži pisano odobrenje autora. 

1.8. Tabele i grafikoni

Tabele i grafikoni treba da budu sačinjeni u Wordu,  označeni nazivom i rednim brojem i da sadrže legendu (objašnjenja oznaka, šifara, skraćenica). Prikazivanje istih podataka tabelarno i grafički nije prihvatljivo. 

1.9. Statistika

Rezultati statističkih testova treba da budu pisani na uobičajeni način (statistička značajnost i sl.), bez navođenja formula i referenci. 

1.10.  Literatura

U spisku literature navode se samo reference na koje se autor poziva u radu, azbučnim ili abecednim redom po prezimenu autora.

Bibliografska jedinica knjige treba da sadrži: prezime i inicijale imena autora, godinu izdanja ( u zagradi), naslov knjige (kurzivom), mesto izdanja i izdavača.

Za poglavlje u knjizi, navodi se prezime i inicijali imena autora poglavlja, godina izdanja (u zagradi), naslov poglavlja (običnim slovima), u: ime autora knjige, naslov knjige (kurzivom), stranice poglavlja (prva i poslednja), mesto izdanja, izdavač.

Članak u časopisu se navodi na sledeći način: prezime i inicijali imena autora, godina izdanja (u zagradi), naslov članka, naziv časopisa (kurzivom), mesto izdanja, broj (volumen), broj stranice.

Web reference sadrže sledeće podatke: ime autora, godina (u zagradi), naziv dokumenta (kurzivom), datum kada je sajt posećen.

Ako se jedan autor navodi više puta, poštuje se redosled godina kojim su radovi publikovani. Ukoliko se navodi više radova jednog autora, objavljenih u jednoj godini, potrebno je, pored godine izdanja, dodati: a, b, c...(npr. 2009.a; 2009.b...). 

1.11.   Prilozi  

U prilogu treba dati samo one  materijale koji mogu biti korisni čitaocima za razumevanje, evaluaciju ili ponavljanje istraživanja. Sve priloge treba označiti rednim brojem („Prilog 1., Prilog 2....).

Osoba za kontakt i potpunije informacije: Jasmina Popović, tehnički sekretar skupa,

 +381 63 589752;  E-pošta: jpopovic@useens.net