Društveni izazovi evropskih integracija
- Srbija i uporedna iskustva -
 

        Na skupu će biti razmatrano pitanje neophodnosti integracija i globalizacije, mera koje integrativni procesi nužno nameću u različitim oblastima društvenog života, kao i posledica koje oni imaju, kako na opštem, tako i na ličnom planu.

        Cilj skupa je da na naučnoj i profesionalnoj osnovi pruži svoj doprinos sagledavanju ozbiljnih društvenih izazova evropskih integracija i da ponudi eventualne odgovore za njihovo uspešno prevazilaženje.

        Skup ima interdisciplinarno-naučni karakter. Budući da procesi integracija zahtevaju brojne promene u različitim oblastima društvenog života i da izazivaju posledice ne samo na društvenom, nacionalnom, regionalnom, već i na individualnom planu, u razmatranju ovih problema i traženju njihovih rešenja pristupićemo sa pravnog, ekonomskog, psihološkog i bezbednosnog aspekta. Integracije država i kultura se neminovno odražavaju i na jezik, kako u smislu njegove primene, tako i u teorijskim okvirima, te je stoga procese evropskih integracija značajno posmatrati i sa jezičkog aspekta.

        U nadi da ćete uzeti učešće u planiranom skupu i da ćete svojim izlaganjem doprineti kvalitetu  naučne rasprave, srdačno Vas pozdravljamo.

Predsednik programskog odbora 
Prof. dr Mirjana Franceško     

Osoba za kontakt i potpunije informacije: Radivoje Jovović, tehnički sekretar skupa

+381 (63) 592834;  e-mail: conf2010@useens.net

DRUŠTVENI IZAZOVI EVROPSKIH INTEGRACIJA
- SRBIJA I UPOREDNA ISKUSTVA -

            Kraj XX i početak XXI veka obeležilo je ubrzavanje integrativnih procesa u Evropi, ali i skepticizam i otpori tim procesima. Povezivanje evropskih država u okviru Evropske Unije (EU) ostvarivano je uporedo sa prijemom novih država u EU, čime je broj članica sredinom prve dekade ovog veka gotovo udvostručen. Države-aspiranti na članstvo prethodno su, svaka na svoj način, prošle kroz proces tranzicije koji je doveo do niza društvenih promena, kako u njihovim ekonomskim, pravnim i političkim sistemima, tako i u načinu života velikog broja njihovih građana koje se odražavaju i na ličnom planu. U kontekstu ovih procesa pojedina fundamentalna klasična shvatanja međunarodnog prava, prvenstveno ona koja se tiču državnog suvereniteta i odnosa između država, se preispituju i postepeno modifikuju. Nova pitanja se javljaju i u mnogim drugim oblastima društvenog života, i zahtevaju adekvatne odgovore kako državnih vlasti, tako i nauke. Pitanja u oblasti bezbednosti, zaštite životne okoline, statusa građana i njihovih prava i sloboda, socijalne psihologije, komunikacije građana (kako uzajamne tako i sa nosiocima državne vlasti), mogućnosti kretanja i zapošljavanja građana i u drugim državama osim matičnih, i dr. se u novim okolnostima ne ograničavaju samo na pojedine države već imaju širu, regionalnu pa i globalnu dimenziju.

           Promene koje se odvijaju zahtevaju uključenost širokih segmenata društva u tranzicione procese, kako u fazi donošenja odluka o promenama koje treba preduzeti, tako i u pogledu njihovog inkorporisanja u društvo. To svakako zahteva povezano i koordinisano delovanje nauke i prakse i multidisciplinarni pristup u traganju za rešenjima i načinima njihove realizacije.

            Mere koje se planiraju ili sprovode u mnogim oblastima odvijaju se različitim ritmom i nisu uvek kontinuirane i usmerene ka integracijama već su neretko izložene otporima i zastojima, a paralelno sa njima se u pojedinim društvima odvijaju i procesi sa suprotnim predznakom, procesi koji se u krajnjoj liniji mogu okarakterisati kao dezintegrativni.

            Cilj konferencije je da multidisciplinarno, iz ugla različitih naučnih i primenjenih disciplina, razmotri osnovne postulate savremenih koncepcija koje u prvi plan stavljaju neophodnost integracija i globalizacije, mere koje se preduzimaju radi bržeg i kvalitetnijeg pristupanja društvenim promenama i uključivanja u aktuelne integrativne procese, kao i mogućim posledicama koje one proizvode na opštem i ličnom planu u državama koje su im pristupile, ili su na putu da im pristupe. U tome od velike pomoći mogu da budu i iskustva drugih država koje su kroz proces tranzicije i uključivanje u EU i druge vidove integracija već prošle ili su u njemu daleko odmakle. Uvid u probleme se kojima su se one susretale, u rešenja koja su izabrale i u dosadašnja iskustva u njihovom praktičnom funkcionisanju pruža mogućnosti da se ubrza sopstveni put u tom pravcu i da se izbegnu ili bar umanje negativne posledice koje mogu da proisteknu iz nedovoljno osmišljenih i polovično sprovedenih zahvata koji neretko zahtevaju dramatične promene ranijeg društvenog ustrojstva.
 

Osoba za kontakt i potpunije informacije: Radivoje Jovović, tehnički sekretar skupa

+381 (63) 592834;  e-mail: conf2010@useens.net

Društveni izazovi evropskih integracija
- Srbija i uporedna iskustva -

Članovi programskog odbora:

• Prof. dr Mirjana Franceško, predsednik
• Prof. dr Đorđe Đurić, urednik Zbornika
• Prof. dr Slobodan Marković
• Prof. dr Duško Radosavljević
• Doc. dr Sanja Đurđić
• Doc. dr Aleksandar Vasić
• Doc. dr Tanja Milošević
• Mr Tatjana Glušac

Članovi organizacionog odbora:

• Doc. dr Duška Franeta
• Doc. dr Miroslav Milosavljević
• Đorđe Knežević
• Radivoje Jovović, tehnički sekretar

Osoba za kontakt i potpunije informacije: Radivoje Jovović, tehnički sekretar skupa

+381 (63) 592834;  e-mail: conf2010@useens.net

Prijava za učešće na naučnom skupu:

Društveni izazovi evropskih integracija
- Srbija i uporedna iskustva -

Osoba za kontakt i potpunije informacije: Radivoje Jovović, tehnički sekretar skupa

+381 (63) 592834;  e-mail: conf2010@useens.net

Društveni izazovi evropskih integracija
- Srbija i uporedna iskustva -

UPUTSTVO ZA PRIPREMU RADOVA ZA ZBORNIK RADOVA:

 

NASLOV RADA

Ime i prezime autora i institucija

Rezime -

Ključne reč:

Abstract –

Key words:

1. Opšte informacije za pisanje rada:

   - Radove pisati na srpskom ili engleskom jeziku.
   - Koristiti vrednost 2 cm za sve margine.
   - Upotrebljavati srpsku ćiriličnu ili latiničnu tastaturu, odnosno englesku tastaturu za tekst na engleskom.
   - Početak pasusa kucati na početku reda, bez uvlačenja prvog reda.

   1. Obim i font
      • Rad treba da bude napisan u tekst procesoru MicroSoft Word, fontom Times New Roman, veličine 12pt, ćirilicom ili latinicom, sa razmakom od 1,5 reda.
      • Obim rada može biti najviše do 16 stranica formata A4, uključujući tekst, tabele, slike, grafikone, literaturu i ostale priloge.
      • Rad treba da bude spreman za štampu. 
      • Uz štampani tekst, priložiti i rad na CD-u.
         
   2. Naslov rada
      • Naslov rada napisati na sredini prve stranice rukopisa, na srpskom jeziku, a ispod toga, eventualno i na engleskom jeziku.
      • Ispod naslova rada pišu se ime i prezime (imena) autora i institucija.
      • Uz imena autora treba staviti fusnote koje sadrže elektronske adrese autora.
      • Ukoliko rad potiče iz doktorske ili magistarske teze, u fusnoti treba da stoji i naziv teze, mesto i fakultet na kojem je odbranjena.
      • Za radove koji potiču iz istraživačkih projekata, treba navesti naziv i broj projekta, finansijera i instituciju u kojoj se realizuje.
         
   3. Rezime
      • Rezime, dužine do 250 reči, nalazi se na početku rada i sadrži cilj rada, primenjene metode, glavne rezultate i zaključke.
      • Rezime se piše na srpskom jeziku, u kurzivu.
      • Fakultet će obezbediti prevođenje rezimea na engleski jezik, ukoliko to ne učini autor.
      • Ukoliko je osnovni tekst rada napisan na engleskom jeziku, poželjno je da rezime na srpskom jeziku bude proširen, do 2 stranice.
         
   4. Ključne reči
      • Ključne reči se navode iza rezimea.
      • Treba da ih bude do pet, međusobno razdvojenih kosom crtom, koristeći font Times New Roman, Italic, Bold, veličine slova 12pt.
         
   5. Osnovni tekst
      • Radove pisati jezgrovito, razumljivim stilom i logičkim redom koji, po pravilu, uključuje: uvodni deo, određenje cilja i problema rada, opis metodologije, prikaz dobijenih rezultata, diskusiju rezultata, zaključke.
         
   6. Reference u tekstu
      • Ako se navode reči ili interpretacija mišljenja drugog autora, treba pored navoda napisati (u zagradi) njegovo prezime i godinu izdanja publikacije na koju se poziva.
      • Imena stranih autora se u tekstu navode u originalu ili u srpskoj transkripciji fonetskim pisanjem prezimena, a zatim se u zagradi navodi prezime i inicijali imena autora izvorno sa godinom publikovanja rada.
      • Kada su dva autora rada, navode se prezimena oba a ako postoji više autora, navodi se prezime prvog i skraćenica „i sar.“
      • Ili, ako je rad na engleskom jeziku, navodi se pored prezimena skraćenica „et al.“
         
   7. Citati
      • Svaki citat treba da prati referenca, sa brojem strane.
      • Za svaki citat duži od 350 znakova, autor mora da priloži pisano odobrenje autora.
         
   8. Tabele i grafikoni
      • Tabele i grafikoni treba da budu sačinjeni u Wordu, označeni nazivom i rednim brojem i da sadrže legendu (objašnjenja oznaka, šifara, skraćenica).
      • Prikazivanje istih podataka tabelarno i grafički nije prihvatljivo.
         
   9. Statistika
      • Rezultati statističkih testova treba da budu pisani na uobičajeni način (statistička značajnost i sl.), bez navođenja formula i referenci.
         
   10. Literatura
       • U spisku literature navode se samo reference na koje se autor poziva u radu, azbučnim ili abecednim redom po prezimenu autora.
       • Bibliografska jedinica knjige treba da sadrži: prezime i inicijale imena autora, godinu izdanja ( u zagradi), naslov knjige (kurzivom), mesto izdanja i izdavača.
       • Za poglavlje u knjizi, navodi se prezime i inicijali imena autora poglavlja, godina izdanja (u zagradi), naslov poglavlja (običnim slovima), u: ime autora knjige, naslov knjige (kurzivom), stranice poglavlja (prva i poslednja), mesto izdanja, izdavač.
       • Članak u časopisu se navodi na sledeći način: prezime i inicijali imena autora, godina izdanja (u zagradi), naslov članka, naziv časopisa (kurzivom), mesto izdanja, broj (volumen), broj stranice.
       • Web reference sadrže sledeće podatke: ime autora, godina (u zagradi), naziv dokumenta (kurzivom), datum kada je sajt posećen.
       • Ako se jedan autor navodi više puta, poštuje se redosled godina kojim su radovi publikovani. Ukoliko se navodi više radova jednog autora, objavljenih u jednoj godini, potrebno je, pored godine izdanja, dodati: a, b, c...(npr. 2009.a; 2009.b...).
          
   11. Prilozi
       • U prilogu treba dati samo one  materijale koji mogu biti korisni čitaocima za razumevanje, evaluaciju ili ponavljanje istraživanja.
       • Sve priloge treba označiti rednim brojem („Prilog 1., Prilog 2....).

Osoba za kontakt i potpunije informacije: Radivoje Jovović, tehnički sekretar skupa

+381 (63) 592834;  e-mail: conf2010@useens.net