OBRAZLOŽENJA TEME PO NAUČNIM OBLASTIMA - Panelima
PSIHOLOGIJA I: „Identitet i vrednosti čoveka u savremenom društvu: psihološki aspekti“
Panel je zamišljen kao mogućnost prezentacije i upoznavanja s rezultatima aktuelnih istraživanja u oblasti psihologije. U naslovu eksplicirani pojmovi tretiraju se u najširem značenju tih reči. Gotovo celokupan sklop ličnosti i njenih karakteristika uvek ima vrednosno značenje, bilo da se ono određuje sa stanovišta aktuelnog društvenog trenutka i/ili identiteta pojedinca. Osnovna odrednica koncepta vrednosti i identiteta je njihova složenost, što nam u ovom kontekstu omogućava razmatranje različitih psiholoških problema, kao što su: odnos prema sebi, prema drugima i prema aktuelnim društvenim problemima, akademska motivacija, jezik, kulturni i profesionalni identitet, spremnost na prihvatanje promena, lični razvoj,…
PSIHOLOGIJA II: „Karakteristike međuetničkih odnosa u višekulturnim sredinama”
Međuetnički odnosi, kao i međuljudski odnosi uopšte, u znatnoj meri određuju individualno i društveno blagostanje. Zbog toga se u psihologiji i srodnim naukama posebna istraživačka pažnja posvećuje osnovnim psihosocijalnim karakteristikama tih odnosa. Uobičajeno je da se ta istraživanja izvode u složenim, višekulturnim sredinama u kojima žive i rade pripadnici različitih etničkih zajednica. Predmeti tih istraživanja su različite karakteristike međuetničkih odnosa kao što su percepcija pripadnika drugih etničkih zajednica i njihovih kulturnih i drugih obeležja, percepcija pripadnika sopstvenih etničkih zajednica i njihovih obeležja i mnogi drugi individualni i društveni činioci koji utiču na međuetničke odnose, te tako i lično i društveno blagostanje. Očekuje se da zainteresovani učesnici predstave rezultate novijih istraživanja psihosocijalnih karakteristika međuetničkih odnosa u višekulturnim sredinama.
PRAVO: „Pravne vrednosti i demokratski identitet“
U periodu tranzicije dolazi do korenite promene unutar svih društvenih podsistema. Pravni sistem je mesto gde se one posebno iskazuju. Potrebno je konstituisati moderan sistem koji će dozvoliti društvu da se razvija, da inkorporira zahteve modernog društva i slobodnog građanstva, omogući demokratizaciju društva i učvrsti demokratsku vladavinu prava. Za pretpostaviti je da sve ove aktivnosti dovode i do izgradnje novog, demokratskog, identiteta društva i države. To je ujedno i osnov za rad i diskusiju učesnika ovoga panela.
BEZBEDNOST: „Društvene vrednosti – oblici ugrožavanja i strategije suprotstavljanja”
U definisanju novog bezbedonosnog identiteta države, njenih građana i društva u celini, mora se poći od novih globalnih, regionalnih, ekonomskih, korporacijskih, socijalnih, etničkih i drugih interesa. Primena naučno-teorijskih i tehničko-tehnoloških rešenja u pristupu rešavanja bezbednosnih pojava i događaja u budućnosti će sve više menjati sliku savremenog sveta.
Zbog sveopšte povezanosti, međuzavisnosti, multikulturalnosti i profesionalne nedoslednosti, lična (ljudska) i poslovna bezbednost, uprkos značajnim naučnim i društvenim dostignućima, u mnogim područjima ljudske delatnosti nije povećana, već naprotiv – značajno je ugrožena.
Bezbednost i svi njeni aspekti danas se sve više percipiraju kao problem globalnih razmera, u čijem rešavanju nema, niti može biti, isključivosti, već se zahteva proaktivno delovanje i partnerstvo svih relevantnih subjekata, kako državnih, tako i subjekata iz sektora privatne bezbednosti.
EKONOMIJA: „Ekonomski identitet“
Iako u uslovima globalizacije kapital polako ali sigurno briše sve administrativne granice i uspostavlja jedno globalno tržište, potreba za očuvanjem društvenog i ekonomskog identiteta nije prestala da gubi na značaju. U procesima globalizacije neminovno dolazi do preplitanja različitih kultura poslovanja, poslovnih filozofija, odnosa prema radu, odnosa prema radniku, odnosa prema kapitalu i slično. Bez obzira na sve posledice globalizacije, nacionalne ekonomije i dalje teže da zadrže svoj društveni i ekonomski identitet kao vodeću komparativnu prednost u međunarodnim ekonomskim odnosima. Negovanje i očuvanje nacionalnog ekonomskog identideta stvara prostor za prepoznatljivost na međunarodnom tržištu, za stvaranje pozitvnog imidža nacionalnih prozvoda i stvaranje prepoznatljivih vrednostih sistema. Kao teme panela nameću se: odnos nacionalnog i evropskog ekonomskog identiteta, ekonomski identitet kao osnova privatizacije, ekonomski identitet i odnos prema regionalizaciji, ekonomski identitet i ekonomska metodologija, identitet i vrednosti u funkciji korisnosti, nacionalno finansijsko tržište u međuzavisnosti s evropskim, ekonomski identitet i ekonomija preduzeća, obrazovanje u funkciji stvaranja ekonomskog identiteta, međuzavisnost nacionalne kulture i ekonomskog identiteta, ekonomski identitet Srbije u kontekstu globalnog ekonomskog prostora.
FILOLOGIJA: „Jezik i identitet“
Jezik kojim se služimo nesumnjivo predstavlja važan segment naše predstave o sebi, odnosno našeg identiteta. U procesu usvajanja stranog jezika, učenici paralelno razvijaju još jedan novi oblik identiteta (”second language self“). Takođe, jezik kojim se služimo pruža određenu sliku o nama kao pojedinicima i pripadnicima izvesne društvene grupe, na osnovu koje drugi izgrađuju svoje mišljenje o nama. Jezik je stoga važan u kreiranju našeg sopstvenog poimanja sebe, kao i u formiraju utiska koji ostavljamo na druge.
Ova konferencija je posvećena odnosu jezika i identiteta u savremenom društvu, s posebnim naglaskom na sledeće oblasti: vezu između identiteta i pripadnosti određenim etničkim, nacionalnim, religioznim, polnim ili profesionalnim grupama, interkulturalno razumevanje, socio-kulturalne pristupe usvajanju stranog jezika, jezičku socijalizaciju, identitet nastavnika i učenika i implikacije u okviru nastavnog procesa, kao i ispitivanje povezanosti jezika, identiteta i društvenih vrednosti u kulturi i književnosti.
DRUŠTVENO-HUMANISTIČKE NAUKE: „25 godina socijalne transformacije u Srbiji“
Republika Srbija je 25 godina u procesima socijalne transformacije, preobražaja političkog sistema, ekonomskog sistema i sistema vrednosti. Ovo nužno povlači pitanja cilja, sredstava i aktera svih ovih promena, koje mogu imati veoma kontroverzne ishode, što je praćeno nejednakim uspesima, kako u obrascima javnih politika, tako i prihvatanjem opštijih teoretskih postavki koje su nužne da bi se razumela ova veoma kompleksna problematika. U okviru rada sekcije, ovaj problem bismo sagledavali sa sociološkog, kulturološkog, filozofskog, politikološkog i istorijskog aspekta, kako bismo ponudili jedan kvalitetan predložak za diskusiju, te dali doprinos izučavanju različitih aspekata ove, kod nas popularne a istovremeno nedovoljno istraživane, oblasti. Panel ima zadatak da osvetli što više ovakvih fenomena.
